ШКОЛСКА СЛАВА СВЕТИ САВА

Свети Сава – лик и дело великог српског просветитеља

 

 Свети Сава, рођен као  Растко Немањић око 1175.године, трећи је син српског великог жупана Стефана Немање и његове супруге Ане. Монах, законодавац, први архиепископ самосталне Српске архиепископије, ходочасник и књижевник који је значајно утицао на средњовековно српско стваралаштво. Српска православна црква га слави као свеца, у српској историји једна је од најистакнутијих личности, а сећање на њега негује се вековима.

По Светом Сави назване су многе школе и институције, а датум његове смрти – 27. јануар – проглашен је за школску славу у Србији. Он заузима значајно место и у народним предањима, причама, легендама и традицији. Култ Светог Саве изузетно је јак, а његов лик и дело оставили су дубок траг у српској историји.

О раном животу Светог Саве нема много података. Био је управник хумске области и имао је свој двор на коме је био окружен велможама. Одбацивши живот племића и владара, са око 17 година, одлази на Свету гору, један од најзначајнијих центара православља у свету. Ту се замонашио и добио монашко име Сава. У Свету гору Растко је отишао већ писмен и упознат са делима ранохришћанске, византијске и старословенске књижевности. Постоји велики број извора који описују овај догађај и у свима се прича о одласку разликује. Велики број историчара сматра да је највероватније Свети Сава кришом отишао и да је очева потера за њим  послата тек касније.

Прве године на Светој гори оставиле су дубок траг на Светог Саву, а поготово на његову религиозност и схватање хришћанства. Након напуштања власти 1196.године, придружује му се отац Стефан Немања, који се такође замонашио и добио име Симеон. Заједно обнављају манастир  Хиландар. Хиландар временом постаје средиште српске средњовековне културе и писмености. Симеон умире у Хиландару 1199. године, а Свети Сава се са очевим моштима враћа у Србију, долази у манастир Студеницу, где га је сахранио заједно са своја два брата, Вуканом и Стефаном Првовенчаним. За време свог боравка у Студеници пише „Житије Стефана Немање“, истакнуто дело српске средњовековне књижевности  и саставља Студенички типик по узору на Хиландарски, који је претходно написао. Убрзо је са братом Стефаном започео подизање манастира Жиче.

Свети Сава био је и успешан дипломата. Једна од његових најзначајнијих дипломатских мисија била је мисија у Никеји 1219. године. Та мисија је, захваљујући утицају Светог Саве, резултирала стицањем самосталности српске цркве, након чега је Сава постао први српски архиепископ, док манастир Жича постаје средиште нове архиепископије.
Скоро деценију касније Свети Сава замонашио је свог средњег брата, краља Стефана Првовенчаног, коме је дао монашко име Симон. Недуго затим, Симон умире, Свети Сава је његовог сина Радослава крунисао за краља, а недуго потом и другог сина Стефана Владислава. Сава онда креће на своје прво ходочашће и обилази редом света места. Напослетку се Свети Сава повукао са врховног црквеног положаја и за наследника је именовао свог ученика Арсенија, па одлази на своје друго ходочашће. На повратку умире у Трнову у Бугарској 1236. Године. У периоду између 1237. и 1241. године његове мошти пренете су у манастир Милешеву захваљујући залагању краља Владислава.

У доба турске власти Сава је међу Србима називан учитељем, просветитељем и новим апостолом. У то доба Савин култ је већ био далеко превазишао границе некадашње српске државе.

Турско спаљивање Савиних моштију 1594. године у Београду у знак одмазде против побуњених банатских Срба није умањило поштовање које је српски народ гајио према светом Сави. Култ св. Саве снажно се шири после 1775. године када га је карловачки синод уврстио међу српске народне свеце. Разна дела просветног и културног значаја у српским срединама обављана су на Савиндан. На Савиндан 1826. основана је Матица српска. Истог дана је и основана Српска гимназија у Новом Саду 1810. године.

Од друге деценије 19. века свети Сава се све више сматра заштитником и покровитељем српских школа: прво у Војводини, затим у Србији , Далмацији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Старој Србији. Свети Сава је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. Атанасије Николић је наставничким саветима Лицеја и гимназијама предложио тај дан као празник свих школа. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара има у свим школама најсвечаније прослављати. Исте године су прве прославе организоване. Као школска слава дан светог Саве се није прослављао само у периду комунистичке власти у Југославији да би се та пракса поново успоставила након његовог завршетка.

Сваке године у нашој школи свечано прослављамо школску славу уз пригодну светосавску приредбу, али ове године то нисмо у могућности због епидемиолошке ситуације. Припремили смо онлајн приредбу у којој учествују ученици млађих разреда.

ПРИРЕДБУ ПОГЛЕДАЈТЕ ПУТЕМ ЛИНКА:

https://www.youtube.com/watch?v=8sssA50nU-c&t=18s